KODEKS NOVINARA PROTIV RASIZMA PREMA IZBEGLICAMA

Ovaj etički dokument treba da obeshrabi i osudi netoleranciju, ksenofobiju i rasizam, koji dovode do diskriminacije i progona migranata na osnovu njihovog porekla, religije, jezika, pola i političke pripadnosti, kao i da garantuje pravo na slobodu izražavanja izbeglica, kao i prava novinara u obavljanju njihovog posla

“Povelja Idomeni”, koju su inicirali novinari Grčke, dobila je ime po selu na grčko-makedonskoj granici, u kojem se nalazi kamp za privremeni smeštaj izbeglica na putu do severne Evrope. NUNS objavljuje tekst Povelje

Evropska federacija novinara (EFJ) podržala je inicijativu Udruženja novinara Makedonije i Trakije – ESIEMTH (Grčka) za usvajanje antirasističkog kodeksa pod nazivom “Povelja Idomeni”. Povelja je dobila ime po selu na grčko-makedonskoj granici, u kojem se nalazi kamp za privremeni smeštaj izbeglica na putu do severne Evrope.

EFJ u svom saopštenju podseća da je cilj Povelje da naglasi društvenu ulogu i odgovornost novinara u izveštavanju o migrantima, azilantima i drugim socijalno ugroženim grupama među migrantima u Grčkoj.

Ovaj etički dokument treba da obeshrabi i osudi netoleranciju, ksenofobiju i rasizam, koji dovode do diskriminacije i progona migranata na osnovu njihovog porekla, religije, jezika, pola i političke pripadnosti, kao i da garantuje pravo na slobodu izražavanja izbeglica, kao i prava novinara u obavljanju njihovog posla.

Povelja Idomeni sadrži 11 članova i praktičnih saveta za grčke i strane novinare koji izveštavaju o migrantima, iz dana u dan dobija podršku raznih strukovnih i drugih organizacija.

Povelja Idomeni

Antirasistički etički kodeks grčkih novinara, u daljem tekstu “Povelja Idomeni” – u ime hiljada izbeglica koje prolaze kroz region Idomeni – proističe iz Kodeksa profesionalne etike i društvene odgovornosti Panhelenske Federacije novinarskih sindikata i novinara unije Makedonije i Trakije, a posebno iz članova 1, 2, 3, 7 i 8 “Rimske povelje” (Evropska povelja o pravima pacijenata iz 2002.) kao i iz etičkih kodeksa novinara Belgije i Holandije .

Povelja Idomeni ima za cilj da:

– Očuva društvenu ulogu novinara u uslovima koji su nastali prisustvom izbeglica, migranata, manjina i socijalno ugroženih grupa u Grčkoj.

– Obeshrabri i osudi klimu netolerancije, ksenofobije i rasizma, koji dovode do diskriminacije i progona na osnovu porekla, religije, jezika, pola i političke pripadnosti.

– Garantuje pravo na slobodu izražavanja, slobodu štampe i prava izbeglica, migranata, azilanata i bespomoćnih društvenih grupa, u skladu sa principima međunarodnog prava, Univerzalne deklaracija o ljudskim pravima, Evropske konvencija o ljudskim pravima i Povelja o zaštiti prava dece i maloletnika u medijima.

– Obezbedi uslove za dobrovoljno angažovanje novinara u obavljanju njihovih dužnosti.

Član 1.
Novinari imaju obavezu da se ponašaju prema svim građanima, državljanima i strancima, u skladu sa principima jednakosti i pravičnosti, bez diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti, zemlje porekla, religije, pola, rase, jezika, političkog uverenja, ekonomske situacija ili socijalnog statusa.

Član 2.
Kada fotografiše, snima i/ili razgovora sa izbeglicama, migrantima, žrtvama trgovine ljudima i generalno bespomoćnim društvenim grupama, novinar treba uvek unapred da traži saglasnost subjekta bio/la on/ona izbeglica, migrant ili žrtva trgovine ljudima, kako bi se izbeglo kršenje privatnosti i vređanje samopoštovanja i ličnosti osobe koja se fotografiše ili snima.

Član 3.
Novinari su dužni da poštuju anonimnost i da ne otkrivaju identitet pripadnika bespomoćnih društvenih grupa koji su odlučili da budu intervjuisani i skažu svoje mišljenje u medijima. Otkrivanja identiteta izbeglica, azilanata, migranata i žrtava trgovine ljudima može da dovede do odmazde protiv subjekata i njihovih rođaka u njihovoj zemlji porekla, od strane državnih ili nedržavnih službenika, ili kriminalnih organizacija. Osim toga, subjekti koji dolaze iz različitih društvenih i kulturnih sredina ne mogu biti svesni dinamike svetskih događaja i posledica njihovog pojavljivanja u medijima.

Član 4.
Slika ili snimak dece i/ili mlađih izbeglica može da senzibilišu javno mnjenje o njihovim stradanjima, ali podrazumeva i rizik da ih podvrgne riziku da budu ciljani za eksploataciju od strane pojedinaca i kriminalnih organizacija. U svakom slučaju, akcije koje mogu ugroziti i/ili ometati emocionalno stanje maloletnika treba izbegavati. Novinari treba da se konsultuju sa stručnjacima i predstavnicima NVO koji rade sa decom izbeglicama i da, istovremeno, nastoji da ukaže na problem kroz analize i konkretne činjenice koje ilustruju suštinu problema.

Član 5.
Prilikom opisivanja događaja koji uključuju socijalno ugrožene grupe, novinari bi trebalo da se uzdrže od upotrebe stereotipa, uopštavanja, uprošćavanja, uvredljivih karakterizacija, čak i ako oni odslikavaju raspoloženje populacije.

U tekstovima, kao i u naslovima, novinari su dužni da koriste odgovarajuće terminologiju u skladu sa definicijama domaćeg i međunarodnog prava (izbeglica, azilanat, žrtva trgovine ljudima, raseljeni, korisnik humanitarne zaštite, imigrant, itd).

Član 6.
Prilikom predstavljanja činjenica, nijedan pojedinac ili grupa ne treba da budu prikazani na način koji može da doprinese stigmatizaciji, socijalnoj isključenosti i diskriminaciji zbog njegovog/njenog porekla, religije, jezika ili različitih političkih stavova. Osim toga, nijedan pojedinac ili grupa ne treba da budu prikazani na način koji može da prouzrokuje nepotreban javni interes, bez temeljnog istraživanja i dokumentacije.

Stilom, sadržajem i jezikom i zvukom u izveštavanju i emitovanju trebalo bi težiti da se smanjuju a ne povećavaju razlike. S obzirom da kulturna raznolikost obogaćuje društvo, pravo različitosti se mora poštovati.

Član 7.
U novinarskom tekstu ili video prilogu, zemlja porekla, nacionalnost, religija i kultura subjekta, pominje se samo kada je to apsolutno neophodno, odnosno samo kada je jasno da je upotreba ko od tih podataka od ključnog značaja za dokumentaciju price.

Član 8.
S obzirom da država Grčka priznaje samo postojanje muslimanske manjine, dok grčke i međunarodne nevladine organizacije tvrde da postoje etničke, jezičke i verske manjine u Grčkoj koje su izložene diskriminaciji, mediji treba da im priđu sa osetljivošću i dužnim poštovanjem njihovih prava.

Član 9.
Posebnu pažnju treba posvetiti korišćenju brojki, statistike i drugih dokaza u vezi sa prisustvom izbeglica i migranata u Grčkoj.

Član 10.
U vestima koje se tiču izbeglica i migranata, treba uključiti mišljenja aktera, čak i ako ne znaju grčki jezik.

Član 11.
Da bi većina novinara održala kritički stav protiv ksenofobije i rasizma, potrebno im je objasniti šta predstavlja ksenofobija i rasizam, ko izražava takve stavove, kao i kako i zašto ih izražava.

Izvor: EFJ/NUNS