KAKVA JE BUDUĆNOST GRAĐANSKOG FRONTA U SRBIJI?

KAKVA JE BUDUĆNOST GRAĐANSKOG FRONTA U SRBIJI?

Foto: Magločistač

Objavio: Magločistač

13.10.2016

Kategorija: Vesti

Kakva je budućnost Građanskog fronta, koji je formiralo sedam organizacija iz pet gradova Srbije: Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, Lokalni front iz Kraljeva, Udruženje predsednika skupština stanara iz Niša, Pokret Podrži RTV iz Novog Sada, Biro za društvena istraživanja iz Beograda, Liga Roma i Multietnički centar za razvoj regije Dunav 21 iz Bora?

Foto: Magločistač

Foto: Magločistač

“Naš zajednički interes je kontrolisanje privatizacije javnog sektora, zaštita ljudskih prava, uspostavljanje praznih stolica u svim organima javnog upravljanja, stolica u koje će sesti građanski kontrolori, kontrola rada javnih i komunalnih preduzeća, kao i promena medijske strategije”, kaže Saša Kostić, predsednik Udruženog pokreta slobodnih stanara Niša.

Svaka članica ostaje autonomna a zajednički cilj je da, kako objašnjava Kostić, “pokušamo da svoje građanske probleme dignemo na republički nivo i da stavimo na znanje svim vladajućim i opozicionim partijama da nismo zadovoljni njihovim radom i da njih više ne smatramo za svoje predstavnike u republičkim i javnim organima upravljanja”.

Inicijatori očekuju da će u narednom periodu Frontu pristupiti i druga građanska udruženja i inicijative kojih ima širom Srbije.

Marko Aksentijević iz inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” kaže da u svetu ima primera da su građani uspeli da ostvare svoje interese kroz sličnu formu okupljanja.

“Najinspirativnije je ono što se događa na lokalu u Španiji, u Barseloni na primer, gde je iz pokreta ljudi koji su bili ugroženi stambenim kreditima izrasla politička snaga koja je sada dala i gradonačelnicu. Ono što je nama inspirativnije je taj momenat političke aktivizacije ljudi koji se nalaze u depresiji osećajući se krivim zbog teške situacije u koju su zapali, nego sama konačnica koja je dovela do toga da oni uđu i u parlament”, objašnjava Aksentijević.

Kakva je budućnost ovakvih inicijativa, interesnih okupljanja građana koji deluju institucionalno i vaninstitucionalno?

Vladimir Ilić, sociolog iz Centra za razvoj civilnog društva, kaže da građanska okupljanja u Srbiji danas već deluju uznemirujuće na vlast, što znači da imaju političku težinu. On smatra čak i veću težinu od opozicije.

“Oni su već relevatni faktor, čim vlada reaguje na njih. Vlada reaguje odrešito, nervozno, što znači da u njima prepoznaje nešto što je relevantna politička činjenica. I ponaša se znatno otresitije prema građanskom pokretu nego prema parlamentarnoj opoziciji. Oni deluju, oni su već sada vrlo uspešno prisilili vladu da se prema njima određuje. Oni su u tom pogledu mnogo uspešniji od parlamentarne opozicije”, kaže Ilić.

Podsetimo, inicijativa “Ne da(vi)mo Beograd” nastala je spontano kao protest zbog projekta “Beograd na vodi” koji se realizuje uz kršenje niza propisa i uprkos ozbiljnih primedbi poznatih arhitekata koji su kulminirali nakon noćnog rušenja dela Savamale. Oni već mesecima organizuju proteste i ukazuju da država ne reaguje na sve što se događa u tom delu Beograda.

Udruženje stanara u Nišu je uspelo da izdejstvuje najjeftinije grejanje u Srbiji, dokazavši da je visoka cena praktično globa odgovornih pojedinaca.

Foto: Magločistač

Foto: Magločistač

Pokret Podrži RTV, nastao u znak protesta zbog političke čistke u tom javnom servisu, takođe mesecima ne da da se zaboravi šta je učinjeno u tom mediju nakon smene vlasti.

U Kraljevu, grupa građana okupljena u Lokalni front, prvi put je izašla na izbore i osvojila šest poslaničkih mesta. Više nego Demokratska stranka i Nova Srbija. Zajednička ideja koja je okupila ljude u kraljevački Lokalni front je dekorupcija društva, poštovanje zakona i procedura odlučivanja organa lokalne uprave i javnih preduzeća.

I tako redom. To su, između ostalog, aktivnosti na lokalu koji su potresle celu Srbiju i koji su pokazale da ima energije i da je moguće organizovati građane u odbranu svojih interesa. To je i inspiracija za udruživanje nezadovoljnih građana kako bi mogli efikasnije da deluju i na nivou cele države.

“Građani su mnogo pametniji nego što većina političara misli”, reči su podrške borbi protiv “Beograda na vodi” profesora Kristijana Šmida, redovnog profesora urbane sociologije na Departmanu za arhitekturu na jednom od najprestižnijih univerziteta u svetu – ETH Univerzitet u Cirihu – objavljene u video formatu na web stranici Inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Na drugom sajtu, sajtu Peščanik, pre izvesnog vremena objavljen je tekst docentaFilipa Ejdusa pod naslovom “Patkica na raskrsnici” u kome se, između ostalog, ova inicijativa podstiče na ozbiljniji politički angažman: “Budimo iskreni: uprkos tome što je ovaj građanski protest verovatno nešto najbolje što se dogodilo građanskom društvu u Srbiji u proteklih 15 godina, on za sada nije postigao nijedan od značajnijih ciljeva”.

Zbog toga, Filip Ejdus sugeriše “da inicijativa Ne da(vi)mo Beograd svoju kritičku oštricu i fragmentirane ideje počne što pre da pretače u organizovani politički dijalog iz koga će proisteći izborna platforma. Taj put je trnovit, neizvestan i neće se svima dopasti, ali trenutno predstavlja jedinu šansu da se zaustavi naprednjačko izobličenje grada pre nego što ono dostigne tačku bez povratka”.

 

Izvor: Slobodna Evropa (Branka Mihajlović)

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.