IZVEŠTAJ: VLAST NOVINARSTVO SHVATA KAO PR DELATNOST

IZVEŠTAJ: VLAST NOVINARSTVO SHVATA KAO PR DELATNOST

Izvor: blog.beruby.com

Objavio: Magločistač

21.03.2016

Kategorija: Vesti

Većina medija u Srbiji piše blagonaklono o vladi, ali vlast svaku primedbu tretira kao pokušaj rušenja premijera Aleksandra Vučića i vlade, budući da novinarstvo shvata kao PR delatnost, konstatovali su autori godišnjeg izveštaja “Ljudska prava u Srbiji” Beogradskog centra za ljudska prava.

Uticaj vlasti na uređivačku politiku je veliki, a povećan je i broj napada na novinare, rečeno je.

“Stepen slobode medija u 2015. godini našao se pred najvećim iskušenjima u 21 veku. Veoma je proširen uticaj vlasti na uredjivačku politiku medija, a široka tabloidizacija, izuzetno težak ekonomski položaj i široko i svakodnevno kršenje profesionalnih standarda su uzroci takvog stanja”, rekao je novinar Ivan Protić predstavljajući izveštaj.

Kako je naveo, pažnja koju mediji u toj situaciji posvećuju ljudskim pravima je manja nego ranije i više obojena političkim, nego analitičkim i kritičkim tonovima.

Većina medija vrlo blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i pozitivno izveštava o Vladi Srbije i premijeru, dok aktuelna vlast svaku kritičku primedbu procenjuje kao pokušaj rušenja premijera i vlade i koristi pritom termine “plaćenici” i “neprijatelji”, rekao Protić.

“Aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije. Istovremeno, Srpska napredna stranka napada političke protivnike neprimerenim, nepristojnim populističkim rečnikom i u to se uključuju i neki drugi politički lideri”, ocenio je Protić.

Prema njegovim rečima, ljudi iz vlasti i oni bliski njoj su shvatili privatizaciju medija koja je završena prošle godine kao mogućnost da preko privatnih vlasnika utiču na medije, kao i da se novac od projektnog sufinansiranja iskoristi u propagandno-političke svrhe.

“Kao primer daću da je za 300.000 evra Radojica Milosavljević, nekadašnji pomoćnih gradonačelnika u Kruševcu, član SPS, kupio osam medija. Kupio je TV Kruševac za 14.000 evra, a od grada je na ime projektnog sufinasiranja tog istog medija inkasirao 17.000 evra ili 3.000 evra neto dobitka”, kazao je Protić.

On je rekao da izveštaj ukazuje i na to da su napadi na novinare u 2015. godini bili daleko brojniji, nego prethodne godine.

Bilo je oko 60 napada, 32 fizička, a tu se , kako je naveo, i ne pominju kampanje, poput poslednje protiv urednika KRIK-a Stevan Dojčinovića.

“Ovakva situacija ima dvostruki efekat – prvo krše se ljudska prava ljudi koji rade u medijima, a sa druge strane i ljudska prava svih ostalih gradjana jer nemaju verodostojne, tačne i pravovremene informacije zbog čega počinju da veruju u virtuelni sve, koji im se servira, a koji se znatno razlikuje od stvarnog”, zaključio je Protić.

U izveštaju o ljudskim pravima za 2015. godinu je navedeno da su u primeni medijskih zakona uočeni brojni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje, ali i zato što su zakoni nedorečeni, bez adekvatnih nadzornih mehanizama i bez ikakvih sankcija.

Navedeno je i da je javno oglašavanje netransparentno i jedno od najvažnijih načina pritiska na uredjivačku nezavisnost medija.

O uticaju izvršne na zakonodavnu vlast

Zaključak je da je generalno stanje ljudskih prava 2015. bilo lošije nego prethodne godine, između ostalog, i zbog odnosa izvršne i zakonodavne vlasti.

“Uticaj izvršne na zakonodavnu vlast je jasan, kad počnete da analizirate načine usvajanja zakona u skupštini. Recimo, samo u 2015. skoro 50 odsto zakona je usvojeno po hitnoj proceduri, sa usvajanjem onih amandmana koje je usvojila sama Vlada”, rekla je Vesna Petrović iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Najozbiljnije sumnje u nezavisnost pravosuđa izaziva podatak da je veoma mali broj slučajeva u kojima se ukazivalo na korupciju ili nezakonito postupanje završen ozbiljnom i delotvornom istragom, podizanjem otpužnice ili presudom.

Kako se dodaje, zabrinjava što još nije izabran tužilac za ratne zločine, kao i oko 30 javnih tužilaca.

Prema izveštaju, nezavisna tela bila su izložena diskriminaciji, a položaj nevladinih organizacija bio je nepovoljan, dok je zabeležen rast poverenja gradjana u nezavisne institucije.

Zamereno je što nije donet novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti, iako je poverenik dostavio svoj predlog nadležnim institucijama.

U izveštaju je navedeno da velik broj radnika ostao bez posla, da je ugašeno oko 400 državnih preduzeća, a više od 20.000 radnika je uzelo otpremninu.

Učestali su štrajkovi, uglavnom izazvani lošom finansijskom situacijom i gubitkom posla, i sve je veći broj osiromašenog stanovništva. Privredni rast nije zadovoljavajući zbog slabog priliva stranih investicija, ali i nedovoljnog ulaganja države.

U izveštaju je navedeno i da nisu otvorena dva najvažnija poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa EU, što ukazuje na blagi zastoj u evrointegracijama Srbije.

Sloboda medija je ograničena, a većina medija bila je naklonjena koaliciji na vlasti i pozitivno je izveštavala o aktivnostima vlade i premijera, piše u izveštaju.

Izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Vesna Petrović je rekla da međunarodni akteri za sada imaju prilično tolerantan stav kada je u pitanju stanje ljudskih prava u Srbiji, ali da ipak veruje da će to biti promenjeno kada se završe krize koje su potresale Evropu u 2015. godini.

Vesna Petrović je istakla da Srbiji predstoji ozbiljan rad na usvajanju u i implementaciji velikog broja propisa, medju kojima je najznačajnija promena Ustava i jačanje administracije, pre svega jačanje kapaciteta javne uprave.

Izvor: N1 Beograd/Beta

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.