Izveštaj Evropske komisije o stanju vladavine prava u EU: Standardi visoki, problema ima

Izveštaj Evropske komisije o stanju vladavine prava u EU: Standardi visoki, problema ima

Izvor: cdm.me

Objavio: Magločistač

30.09.2020

Kategorija: Vesti

Evropska komisija objavila je 30. septembra prvi izveštaj o vladavini prava u bloku koji je ukazao da, iako mnoge članice imaju visoke standarde, u toj oblasti postoje ozbiljni izazovi i problemi sa kršenjem osnovnih načela.

Izveštaj pokriva četiri glavna stuba vladavine prava – nacionalna pravosuđa, antikorupcijske okvire, pluralizam i slobodu medija, kao i institucionalna pitanja koja se odnose na kontrolu i koja su ključna za efikasan sistem demokratske uprave.

Cilj Izveštaja o vladavini prava je da se uvedu novi preventivni alati za očuvanje vladavine prava i pokrene inkluzivna debata o kulturi vladavine prava širom EU, saopštila je Evropska komisija.

Takođe izveštaj treba da pomogne članicama da preispitaju izazove u oblasti vladavine prava, da uče iz iskustva drugih, kao i da pokaže kako vladavina prava može dodatno da se ojača uz puno poštovanje nacionalnih sistema i tradicija.

“Vladavina prava štiti ljude od vladavine moćnih. Iako imamo veoma visoke standarde u vladavini prava, imamo i brojne izazove. Komisija će nastaviti da radi sa nacionalnim vlastima kako bi se našla rešenja i ljudima garantovala prava i slobode”, rekla je na predstavljanju izveštaja šefica EK Ursula fon der Lajen.

Izveštaj je pokazao da u oblasti pravosuđa postoje ozbiljne bojazni oko nezavisnosti pravosuđa u nekim članicama, zbog čega je protiv nekih pokrenuta procedura po članu 7 Ugovora EU.

“Ozbiljne dileme” oko nezavisnosti sudstva postoje u Poljskoj i Mađarskoj, a izazovi različite vrste u toj oblasti registrovani su i u Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Slovačkoj.

U oblasti borbe protiv korupcije, kako je ocenjeno, u nekim članicama EU i dalje su izazov efikasnost krivičnih istraga, gonjenje i presuđivanje u slučajevima korupcije, uključujući korupciju na visokom nivou.

Kod gonjenja korupcije postoje problemi u Mađarskoj, ali i u Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj i Malti.

Kada je reč o slobodi medija i pluralizmu, navodi se da građani EU uživaju visoke standarde u toj oblasti ali se i  ukazuje, pored ostalog, na rizike od politizacije medija, kao i političkih pritisaka na medije.

“Na kraju, novinari i drugi medijski akteri suočavaju se sa pretnjama i napadima zbog njihovog rada u nekim članicama, iako su neke zemlje razvile prakse i uspostavile strukture i mere za podršku i zaštitu novinara”, navodi se u saopštenju Komisije.

Kao primeri zemalja u kojima su novinari izloženi pretnjama, a delom i verbalnim i telesnim napadima, navedene su Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Slovenija i Španija.

U slučaju Mađarske posebna zabrinutost vlada zbog preuzimanja nezavisnih medija od strane vladi bliskih preduzeća.

U oblasti institucionalnih provera kao mogući problem Komisija vidi prekomerno donošenje zakona po ubrzanom postupku.

“Svaki građanin zaslužuje pristup nezavisnom sudstvu, da ima koristi od slobodnih i pluralističkih medija i da veruje da će njegova osnovna prava biti poštovana. Tek tada ćemo moći da se nazovemo pravom Unijom demokratije”, istakla je potpredsednica EK za vrednosti i transparentnost Vera Jurova.

Navodi se i da je širom EU civilno društvo ključni faktor u odbrani vladavine prava, ali da se u nekim članicama suočava sa izazovima, što je posledica zakona kojima se ograničava finansiranje iz inostranstva i kampanja klevetanja.

Komisija je ukazala i na neka pitanja koja su se pojavila u uslovima epidemije korona virusa i istakla da će nastaviti da prati situaciju dok vanredne mere ne budu ukinute.

Evropska komisija je pozvala Evropski parlament i Savet, kao i nacionalne parlamente i administracije, da povedu raspravu o izveštaju koji, kako se navodi, može da posluži kao ohrabrenje za nastavak reformi.

Izvor: EURACTIV.rs

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.