Izvor: thecitizen.org.au (ilustracija)
Mlada generacija u Srbiji, uprkos tome što je nezadovoljna stanjem u društvu, nije zainteresovana za politička dešavanja niti je voljna da učestvuje u javnim poslovima, već je, umesto toga, usredsređena na svoj privatni život, zaključak je studije o položaju mladih u Srbiji i drugim zemljama regiona.
Interpretacija podataka je objavljena u studiji Fondacije Fridrih Ebert, Mladi u Srbiji 2018/2019. koja je deo regionalnog istraživanja obavljenog u 10 zemalja.
Studija se odnosi na mlade u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori, Rumuniji, Srbiji i Sloveniji .
Podatke za Srbiju predstavio je istzraživački tim Demostata a celo sitraživanje dostupno je na adresi https://demostat.rs/sr/vesti/istrazivanja/studija-o-omladini-srbije-mladi-u-srbiji-2018-2019/713.
Istraživanje je pokazalo da su mladi zabrinuti za budućnost i finansijska pitanja, ali su ujedno i odlučni da, svako za sebe, pronađu put ka boljem životu, a mnogi od njih taj put vide u iseljenju u inostranstvo.
Mladi smatraju da vlada treba da smanji nezaposlenost, iskoreni korupciju i garantuje socijalnu zaštitu i ljudska prava. Pretvaranje ove „liste želja“ u jasno definisan politički program je politički zadatak pod okriljem socijalne države i socijaldemokratije, na koje su mladi ljudi veoma prijemčivi, navedeno je u zaključcima studije.
Takva politika je, ocenjuje se u studiji, više tematske nego ideološke prirode, a značajan procenat mladih pripada nekoj vrsti političkih „realista“. Iskorenjivanje korupcije, pitanje Kosova i evropskih integracija glavne su teme koje iziskuju „velike rezove“ i teške odluke, ali mladi su se na neki način tu pozicionirali.
Prihvatanje evropskog identiteta, pozitivno mišljenje o stanju demokratskih vrednosti u Evropskoj uniji i pozitivni efekti procesa pristupanja EU ukazuju na to da bi jasno artikulisana predstava o Evropi pronašla potencijalno pogodno tle među mladim ljudima, kaže s eu zaključcima.
Iznad svega je potrebna konzistentnija i sveobuhvatnija sistemska zaštita i promocija demokratskih vrednosti u društvu. To bi dovelo do većih političkih i ekonomskih postignuća samog sistema, a time i do većeg zadovoljstva mladih institucijama i stanjem demokratije, zaključak je ovog istraživanja.
Premda postoje mnoge razlike među mladima prema sociodemografskim varijablama kao što su pol, društveno-ekonomski položaj i mesto stanovanja, one su manje izražene od sličnosti koje među njima postoje. Čini se da masovni mediji i internet uspevaju da u velikoj meri ujedine njihove životne vrednosti i mišljenja, kaže se u zaključcima.
Izvor: Beta
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.