I VISOKI SAVET SUDSTVA TRAŽI POVLAČENJE PREDLOGA AMANDMANA NA USTAV

I VISOKI SAVET SUDSTVA TRAŽI POVLAČENJE PREDLOGA AMANDMANA NA USTAV

Objavio: Magločistač

14.02.2018

Kategorija: Vesti

Visoki savet sudstva (VSS) ocenio je danas da se radnim tekstom amandmana Ministarstva pravde na Ustav Srbije umanjuje postojeći nivo garancija nezavisnosti sudova i tužilaštva i da ga zbog niza spornih rešenja treba povući s javne rasprave.

U analizi amandmana, VSS je ocenio da je značajan deo radnog teksta Ministarstva pravde u suprotnosti s Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, kao i Akcionim planom za Poglavlje 23 koji predviđaju obezbeđivanja nezavisnosti nosilaca pravosudnih funkcija od političkog uticaja, a da bi mogao da dovede u pitanje i ustavni princip podele vlasti.

“Visoki savet sudstva zaključuje da Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Srbije ne može predstavljati polaznu osnovu za kvalitetnu javnu raspravu”, saopštio je VSS.

VSS je predložio da se ponuđeni tekst povuče iz javne rasprave i da se u izradu novog inicijalnog predloga uključe predstavnici nauke, posebno iz oblasti ustavnog prava, kao i da novi radni tekst razmotri Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, posle čega treba organizovati javnu raspravu za koju treba omogućiti više vremena.

Jedna od osnovnih zamerki je amandman kojim se menja broj članova VSS – umesto sadašnjih 11, ovaj organ bi imao 10 članova, pet iz redova sudija i pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština.

Broj izbornih članova VSS koji nisu sudije i koje bira Narodna skupština na predlog Odbora za pravosuđe povećava se s dva na pet, a broj izbornih članova VSS iz reda sudija, koje neposredno biraju sudije, smanjuje se sa šest na pet.

“Kada se tome doda da se predsednik Visokog saveta sudstva bira među članovima saveta koji nisu sudije i da se odluke donose glasovima najmanje pet članova saveta među kojima je i glas predsednika Visokog saveta sudstva (predsednik ima tzv. ‘zlatni glas’), onda je jasno da odluke mogu biti donete bez ijednog glasa članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija”, upozorio je VSS.

VSS je ocenio da se takvim rešenjem povećava uticaj zakonodavne vlasti na sudstvo, kao i da je ugrožena vladavina prava kao osnovno načelo Ustava.

Kao primedbu naveli su i to što se VSS određuje kao državni organ, ali to što se i sudovi definišu kao državni organi amandmanom koji predviđa da “sudska vlast pripada sudovima kao samostalnim i nezavisnim državnim organima”.

“VSS je mišljenja da iz ove definicije treba izbaciti atribut državnim. Postojeći Ustav sudove ne označava kao državne organe, te ne vidimo razlog da u sistemu podele vlasti samo sudovi, kao nosioci sudske vlasti, budu označeni državnim organima”, naveo je VSS.

Za VSS nije prihvatljivo ni da disciplinski postupak i postupak razrešenja sudija i predsednika sudova može pokrenuti i ministar nadležan za pravosuđe.

“Ovakvo pravo Ministartva nadležnog za pravosuđe kao dela izvršne vlasti nije svojstveno većini demokratskih društava”, naveo je VSS.

VSS je ocenio da Ustav uopšte ne bi trebalo da definiše način izbora sudija i dodao da je ignorisan stav radne grupe prema kojem Pravosudna akademija ne treba da postane ustavna kategorija.

Detaljno mišljenje i sugestije VSS na amandmane Ministarstva pravde objavljeno je na sajtu tog tela.

Predložene amandmane oštro su kritikovala strukovna udruženja, kao i Vrhovni kasacioni sud koji je naveo da je radni tekst Ministarstva pravde neprihvatljiv.

 

Izvor: Beta

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.