Globalno poverenje u medije poraslo za 6%

Globalno poverenje u medije poraslo za 6%

Izvor: Pixabay.com

Izvor: EURACTIV.rs

25.06.2021

Kategorija: Vesti

Globalno poverenje u medije poraslo je tokom pandemije u proseku za 6%, a Fejsbuk se smatra platformom preko koje se najviše šire dezinformacije o korona virusu, navodi se u izveštaju Rojtersovog instituta za novinarstvo na Univerzitetu Oksford.

Najveće poverenje u medije imaju Finci, a najmanje Amerikanci.

Ukupno poverenje u medije poraslo je 2021. na 44%, čime je donekle preokrenut trend pada poverenja prethodnih godina i vraćen na nivo iz 2018. Takođe je povećano poverenje u one izvore informacija koje ljudi najčešće koriste, za 4% na 50%.

Istovremeno je, međutim, poverenje u vesti na društvenim medijima ostalo na istom nivou, 24%, kao i u vesti do kojih se dođe pretraživanjem interneta, 32%.

Finska je zemlja sa najvećim poverenjem u medije (65%), s porastom od 9%. Posle Finske najviše poverenja imaju stanovnici Portugalije (61%), Danske (59%), Holandije (59%), Norveške (57%), kao i Kenije (61%)

Najmanje poverenje je u SAD (29%), a manje od trećine ispitanika veruje medijima i u Mađarskoj, Slovačkoj, Grčkoj, Bugarskoj i Francuskoj.

SAD su jedna od retkih zemalja u kojoj nije povećano poverenje ove godine, usled velikih podela u društvu oko “pokradenih izbora” i dešavanja nakon ubistva Džordža Flojda.

U pojedinim zemaljama sa izraženo polarizovanim političkim društvom veći je procenat onih koji ne veruju medijima od onih koji imaju poverenja. To je najviše izraženo u SAD, gde 44% stanovnika ne veruje medijima.

Sa druge strane, u Danskoj je samo 11% reklo da ne veruje medijima.

Političari glavni izvor dezinformacija o korona virusu

Istraživanje je pokazalo i da ove godine postoji malo veća zabrinutost zbog dezinformacija, za 2%. Taj problem brine 58% ispitanika, najviše u afričkim zemljama (74%), zatim u Latinskoj Americi (65%), Severnoj Americi (63%), Aziji (59%), a najmanje brine Evropljane (54%).

U izveštaju se navodi da je 54% ispitanika videlo neku dezinformaciju u vezi s korona virusom, 43% je videlo dezinformacije o politici, 29% o poznatim ličnostima, 22% o proizvodima i uslugama, a 20% o klimatskim promenama.

Za širenje dezinformacija o kovidu-19 onlajn ispitanici najviše okrivljuju svoje političare, zatim obične ljude, a najmanje strane vlade i novinare.

Ispitanici smatraju da se dezinformacije najviše šire preko Fejsbuka (28%), aplikacija za poruke (15%), internet pretraživača (7%), Tvitera i Jutjuba (po 6%).

Istraživanje o vestima u digitalnom medijskom okruženju obuhvatilo je više od 90.000 ispitanika u 46 zemalja na šest kontinenata. Srbija, kao ni druge zemlje Zapadnog Balkana, nisu obuhvaćene ispitivanjem.

Vraćeno poverenje u televizijske vesti

Rezultati pokazuju da se u svim analiziranim zemljama štampane novine sve manje čitaju, dok je televizija ostala važan izvor informacija.

Od 2016. do 2021. štampani mediji su kao izvor vesti pali sa 63% na 37% u Švajcarskoj, sa 47% na 27% u Portugaliji, sa 32% na 17% u Poljskoj, sa 40% na 12% u Brazilu, sa 38% na 26% u Nemačkoj.

U najrazvijenijim zapadnim zemljama naglašen je i trend povećanja plaćanja za online vesti.

Norveška je na prvom mestu sa čak 45% korisnika koji plaćaju online vesti, u Švedskoj ih je 30%, SAD 21%, Finskoj 20%, Holandiji i Švajcarskoj po 17%.

Iako televizija kao izvor vesti kontinuirano opada od 2014. godine, kad se u istraživanim zemljama zapadne Evrope kretala između 80 i 90%, do pre pandemije 2020. kad je pala na 55 do 70%, od početka pandemije vidi se veliki skok u oslanjanju na televizijske vesti kao glavni izvor informacija.

Društvenim medijima se sve više okreće mlađa populacija i oni nižeg obrazovanja.

Pametni telefoni su glavna tehnologija za pristup vestima za 73% ispitanika, dok je upotreba računara za čitanje vesti nešto pala.

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.