Izvor: cdm.me
Evropska komisija usvojila je odluku o priznavanju digitalnih kovid sertifikata izdatih u Srbiji.
Evropska komisija usvojila je, naime, danas četiri odluke kojima se potvrđuje da su kovid sertifikati koje izdaju Gruzija, Moldavija, Novi Zeland i Srbija ekvivalentni kovid sertifikatima EU, navodi se u odluci.
Kao rezultat ove odluke, četiri zemlje biće povezane sa EU sistemom i njihovi kovid sertifikati će biti prihvatani pod istim uslovima kao i EU kovid sertifikati.
Istovremeno, ove četiri zemlje složile su se da prihvate EU kovid sertifikate za ulazak državljana EU na njihovu teritoriju, saopšteno je posle sastanka.
U odluci se, između ostalog, navodi da ona stupa na snagu po objavljivanju u službenom listu, što će biti sutra.
Komesar EU za pravosuđe Didije Rejnders izjavio je da je zadovoljan činjenicom da se povećava broj zemalja koje se pridružuju sistemu EU.
„Sa današnjim odlukama, ukupno 49 zemalja i teritorija na pet kontinenata povezano je u okviru EU sistema digitalnih sertifikata“, rekao je Rejnders.
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji najavio je još uoči sastanka šefova diplomatija zemalja EU da ima dobre vesti koje se tiču kovid sertifikata.
„To znači da će putovanja biti mnogo lakša za građane ovih zemalja, ali takođe znači i da će državljani evropskih zemalja biti u mogućnosti da putuju“, rekao je Varhelji.
Posle Albanije i Severne Makedonije, Srbija ċe biti treċa zemlja Zapadnog Balkana čije će kovid potvrde biti priznate i na teritoriji EU, podseća Radio Slobodna Evropa.
Ovim potvrdama putnici mogu dokazati da su potpuno vakcinisani, da imaju negativan PCR test ili potvrdu da su u proteklih 180 dana preležali kovid, odnosno da imaju dovoljno antitela.
Do sada, svega 18 država izvan EU ima standardizovane kovid-19 potvrde.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.