Izvor: europa.rs
Sjedinjene Američke Države donirale Srbiji oko 937 miliona dolara u poslednjih 15 godina, rečeno je listu Danas u Ambasadi SAD.
Sudeći prema dostupnim informacijama, Rusija je dala nula dolara, a donacije EU i Amerike su od 2001. do 2016. godine dostigle skoro četiri milijarde dolara.
Takođe, ilustrujući tvrdnje o naklonosti EU i Amerike prema Srbiji u odnosu na Rusiju, američki zvaničnik Brajan Hojt Ji je naveo podatak da su prošlogodišnje investicije iz Rusije iznosile oko 80 miliona dolara, a iz Evropske unije 1,5 milijardi dolara.
Prema podacima koje je Danas dobio od ambasade SAD u Beogradu, u periodu između 2001. i 2016. godine udeo SAD u razvoju i pomoći Srbiji iznosio oko 937 miliona dolara.
– U ovaj iznos spadaju podrška USAID-a, Biroa za stanovništvo, izbeglice i migracije američkog Ministarstva spoljnih poslova i drugih institucija. Ovaj iznos, međutim, ne uključuje značajnu finansijsku pomoć koju je Srbija dobila od američkog Ministarstva odbrane i njegove Kancelarije za saradnju kao ni sredstva odobrena kroz finansiranje programa koji se bave razoružanjem, antiterorizmom, razminiranjem i sličnim aktivnostima – ističu za Danas u ambasadi SAD u Beogradu.
Poruka Jia zapravo je bila da i pored ovako velike razlike u pomoći i investicijama, srpska javnost ima utisak da nije takav slučaj, odnosno da Rusija pruža Srbiji najviše investicija i pomoći. Odgovornost za ovakvu neobaveštenost javnosti američki zvaničnik je pripisao delom diplomatama, čija je odgovornost, rekao je, da objasne javnosti u Srbiji “šta radimo i zašto radimo”. Drugi deo odgovornosti Ji je, međutim, pripisao samim medijima, u kontekstu upitanosti da li mediji uopšte izveštavaju o onome što ambasade, predstavnici u Briselu i Vašingtonu saopštavaju.
“Pomoć i investicije iz Rusije su u Srbiji beznačajne u poređenju sa pomoći i investicijama evropskih i američkih partnera”, istakao je Hojt Ji.
Prema poslednjim rezultatima istraživanja koje je objavila Delegacija Evropske unije u Srbiji prošle godine, EU je daleko najveći donator u Srbiji, jer je od 2000. godine obezbedila bespovratna sredstva u visini od više od tri milijarde evra (do maja 2015. godine), u svim oblastima, od vladavine prava, reforme javne uprave, društvenog razvoja do životne sredine i poljoprivrede. Finansijska pomoć obezbeđena je kroz Instrument EU za pretpristupnu pomoć (IPA) čiji je cilj da pomogne Srbiji da se pripremi za preuzimanje i efikasno sprovođenje obaveza budućeg članstva u EU. Paket finansijske pomoći iz IPA pretpristupnih fondova iz budžetske godine IPA 2014. iznosio je 189 miliona evra. Zaključno sa ovim finansijskim paketom, od 2000. do 2015. godine EU je obezbedila više od tri milijarde evra bespovratne pomoći Srbiji.
Od 2000. do 2016. godine Srbija je od SAD primila oko milijardu dolarabespovratne finansijske pomoći, što ovu državu svrstava na drugo mesto po donacijama datim Srbiji.
Za Rusiju, međutim, ne postoje podaci koliko je donirala Srbiji u procesu tranzicije. Prema izveštavanju medija, informacioni sistem za koordinaciju razvojne pomoći u Srbiji funkcioniše tako što donatori samostalno dostavljaju podatke o pomoći, na dobrovoljnoj osnovi, a Rusija te podatke nije nikada dostavila.
Evropska unija je i najveći zajmodavac privredi zemlje. Srbija od 2001. godine dobija podršku od Evropske investicione banke, a do 2015. godine potpisani su aranžmani u ukupnom iznosu od 4,3 milijarde evra, od čega je u to vreme bilo isplaćeno 2,9 milijardi evra. EIB finansira izgradnju auto-puteva, rehabilitaciju nacionalnih puteva i železničke mreže, renoviranje starih i izgradnju novih škola, bolnica, ustanova kulture, a takođe pruža i podršku naučnoj zajednici kroz zajmove za programe Istraživanja i razvoja.
Evropska unija je i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom od preko 63 odsto u njenom ukupnom izvozu i uvozu. Od 2009. izvoz srpskih proizvoda u EU je porastao za 125 odsto.
Izvor: Autonomija/Danas
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.