ČABA PRESSBURGER: TELEFONIRATI ILI NE TELEFONIRATI?

ČABA PRESSBURGER: TELEFONIRATI ILI NE TELEFONIRATI?

Foto: Magločistač

Objavio: Magločistač

04.05.2020

Kategorija: Vesti

Mnogi su sumnjali u naučne reči našeg ministra finansija, kada je izjavio, da će u svrhu ublažavanja socijalne krize izazvane epidemijom korona virusa svakom punoletnom građaninu Srbije isplatiti 100 evra. Drugi su se pak izjasnili da im je sasvim dobro i bez te milostinje od 100 evra. Vlast se zbog ovoga i naljutila!

„Poneki još ovo stavljaju i pod znak pitanja, a drugi cmizdre!“ – besnela je, da bi joj na um pala lukava ideja: na način na koji bi i pametna devojka, održaće obećanje, a i neće, daće 100 evra, a i neće; srpski rečeno: isplatiće samo onima koji to traže (minus kategorije koje su izuzete, ali ovo je sada sporedno). „Pa da vidimo da li se cmizdravci usuđuju da telefoniraju, da li im „ipak treba jedna mala milostinjica!“ – protrljala je vlast svoj zli dlan i blagoslovila svoj lukavi um. Već dooobro unapred je i smislila u kojoj žutoj štampi će da procuri spisak onih, koji se javno bune, a u tajnosti se ipak smeškaju novcu.

„Uostalom“ – mislila je vlast trljajući dlan, blagosiljajući svoj um – „ako damo po 100 evra u vidu pomoći ljudima iz zajedničke, oni će se obradovati tom novcu i glasaće za nas, ali ako pokušamo da im objasnimo, da će kao olakšicu trebati po 100 evra manje da stave u zajedničku kasu, nego do sada, onda će slegnuti ramenima, reći „jaka stvar“ i neće glasati za nas.“

Treba priznati da je srpski režim sa kratkoročnog tehničkog stanovišta dobro kalkulisao. Naime, „poklon“ od 100 evra koji pada sa neba može se prodati površnim posmatračima, kao jednokratnu pomoć za ublažavanje posledica krize, a koju može dobiti svako (ako je naravno zatraži), jer epidemiološka situacija utiče na svakog.

Reč je o savršeno populističkoj odluci, koja ne služi ničemu drugom, nego hvatanju prijemčivih građana, kupovini njihovih glasova, izgradnji baze podataka i možda sramoćenju i blaćenju ponekih. Cela ova priča troši 600 miliona evra, takvog novca koji nije na raspolaganju, znači, treba ga stvoriti – izdavanjem obveznica ili podizanjem kredita – a nema ni izgleda da se na bilo koji način isplati. Ne zaboravimo: prema ministru finansija ovo nije socijalna pomoć (naravno, jer u ovom slučaju šta bi opravdalo to što će svaki građanin da je dobije), nego mera za podsticanje privrede i povećanja kupovne moći. Ali klasičnom, pomoći koja svima „pada“ u krilo se ipak ne može smatrati, jer ne postoji ekonomski opravdan način – uvredljivo i arogantno iz političkih razloga – selektuje, ako dobijanje sume vezuje za moljenje.

Može se diskutovati o tome, da li je raspodela ovog novca radi podsticanja kupovne moći ekonomski isplativa, a što primenjuje više zemalja, ili bi više vredelo da se država potrudi da smanji troškove, da uvede poreske olakšice, pomogne određene grane privrede, ali za ovakvu distribuciju ne postoji nikakvo objašnjenje, ni na društvenoj, ni na ekonomskoj osnovi. Izuzetak je gore navedeno objašnjenje, koje vlast ne izgovara, samo misli.

Šta može da uradi pojedinac u ovakvoj situaciji? Telefonirati ili ne telefonirati? – hamletovsko je pitanje. Ako telefoniram, prihvatam pravila igre vlasti, učestvujem u ovom populističkom klovnisanju, ponižavam se, možda rizikujem i da moji podaci dospeju u nesposobne ruke, postajem delom političke kampanje. Ako pak ne telefoniram, odričem se svog individualnog prava, ne „pozivam“ novac na koji bih trebao imati pravo. Teška stvar, i verovatno nikog ne treba osuđivati, ma koju opciju izabrao.

Toliko mogu da uradim, da kažem, šta ću ja da uradim.

Bolno je što je tako, ali ni za više od četiri decenije, nisu uspeli u meni da pobude poverenje prema našoj državi (ne uopšteno prema „državi“, već prema konkretnoj državi – ovo bih naglasio). Tako da krećem od toga, da novac tamo nije na dobrom mestu. Ako ga ostavim unutra, proćerdaće ga ili potrošiti na ciljeve koji se meni ne sviđaju, možda i posegne za njim. Srpski rečeno: trudim se da joj dam što manje, ako pak ona želi meni nešto da vrati, ja to neću zbog ponosa odbiti. Tačnije: ja ću telefonirati – ali neću zadržati novac. Tako kako je, u celosti ću proslediti jednoj takvoj civilnoj organizaciji, o kojoj mislim da ga zaslužuje, da je ugrožena, da joj je cilj dobar, i kada to budem uradio, javno ću objaviti njeno ime.

Svakog ko se ovako oseća, a ko može to da uradi, hrabrim da postupi slično. Hakujmo zajedno ovaj potez izborne kampanje!

#doniraj100evra

Izvor: hu.AutonomijaSlobodnarec.rs

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.