APEL AMNESTIJA SRPSKIM VLASTIMA: HITNO POMOĆI IZBEGLIMA NA OTVORENOM

APEL AMNESTIJA SRPSKIM VLASTIMA: HITNO POMOĆI IZBEGLIMA NA OTVORENOM

Foto: Magločistač (arhiva)

Objavio: Magločistač

17.01.2017

Kategorija: Vesti

Hitno obezbedite pomoć i negu izbeglicama i migrantima koji se po oštroj zimi smrzavaju po napuštenim skladištima – zatražila je od zvaničnika Srbije nevladina organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešenel (Amnesty international).

Više od hiljadu izbeglih je na izrazito niskim temperaturama izloženo bolestima i nehumanim uslovima za život, upozorava u razgovoru za RSE Todor Gardoš istraživač u toj organizaciji.

Zbog toga je apel za hitnu akciju upućen Aleksandru Vulinu i Nebojši Stefanoviću, ministrima rada i unutrašnjih poslova u Vladi Srbije, kaže Gardoš.

​”Obaveze Srbije prevazilaze puko tolerisanje postojanja skladišta u blizini centralne železničke stanice u kojima borave izbeglice i migranti. Njihova obaveza je da odu tamo, utvrde kome je potrebna pomoć i da se pobrinu za njih. Hitna akcija koju je Amnesti internešenel zatražio je prioritet ne samo zbog jako niskih temperatura, već i zato što većina tih ljudi nema pristupa onom osnovnom – hrani, vodi, odeći i sanitarnim prostorijama, i to im hitno mora postati dostupno”, ističe Gardoš.

Inače, nadležni su još prošlog novembra izdali zvaničnu preporuku da se izbeglima i migrantima koje borave na otvorenom ne dodeljuje pomoć, već samo onima koji borave u državnim prihvatnim centrima.

Poslednje procene aktivista sa terena ukazuju da u ekstremno teškim uslovima u Srbiji živi oko 1.500 ljudi izbeglih sa Bliskog istoka.

Organizacija “Lekari bez granica”, jedna od onih koje im pomažu na terenu, izrazila je bojazan da bi Beograd mogao postati novi Kale (Calais) – ne tako davno raseljeni privremeni prihvatni centar na severu Francuske koji je brojao čak 6.400 ljudi čiji je plan bio da se domognu Velike Britanije.

Todor Gardoš navodi za RSE da su izbeglice aktivistima Amnestija na terenu ukazali na različite razloge zbog kojih po cičoj zimi borave u skladištima nadomak Železničke stanice u centru Beograda.

“Nekolicina je pokušala da se registruje u policijskim stanicama a što je prvi korak dolaska do smeštaja u Srbiji. Međutim, bili su odbijeni. Rečeno im je da dođu u neko drugo vreme, nekog drugog dana. Ili čak i da za njih nema mesta u prihvatnim centrima Srbije. Tu su i oni koji su vraćeni iz Mađarske ili Hrvatske. Pokušali su da odu u državu Evropske unije, ali su na silu vraćeni u Srbiju i sada su zaglavljeni”, ukazuje Todor Gardoš.

Apelujemo na vlasti, dodaje Gardoš, da se smeštaj obezbedi svima.

“Politička odluka koja je važila protekle godine, da se obezbedi 6.000 mesta, više ne stoji. Svi znamo da se mnogo više ljudi trenutno nalazi u Srbiji. U međunarodnom pravu ne postoji gornja granica koliko ćete izbeglica i tražilaca azila zbrinuti. To je ono na šta pozivamo, da se ovi ljudi ne diskriminišu, već da im se obezbede isti uslovi kao i izbeglima u prihvatnim centrima širom Srbije”, naglašava Gardoš.

Mnoge izbeglice i migranti kao razlog života na beogradskim ulicama navode strah od deportacije iz Srbije u Makedoniju ili državu Bliskog istoka iz koje su krenuli balkanskom rutom prema EU.

Svež je primer sedmočlane porodice iz Iraka ostavljene u šumi nadomak Bugarske posle čega su pojedine humanitarne organizacije izrazile sumnju da su ti ljudi bili žrtve nezakonite deportacije.

“Naši aktivisti su na terenu dokumentovali, ne baš deportacije, već vraćanja izbeglih iz Preševa za Makedoniju”, reči su Todora Gardoša.

Zakon nalaže i zbrinjavanje ilegalnih migranata

“Tako da je moguće da se to dešava. Mi u Amnestiju ne mislimo da država Srbija preduzima sve, a da izbeglice prosto odbijaju pomoć. Očigledno je da mnogima manjka osnovnih informacija o tome kako da se obrate za pomoć. Njihovi pokušaji nisu uspeli i to ne njihovom krivicom. Oni sa kojima smo razgovarali naznačili su da nisu imali mogućnost da nadležne obaveste o svojim potrebama zbog jezičkih barijera. To je bazično pitanje komunikacije koja se ogleda u tome da policija nema kapaciteta da razume koje su njihove osnovne potrebe”, kaže Gardoš.

Ovde je reč o potpunom nedostatku hitne reakcije kompetentnih zvaničnika za ova pitanja, dodaje Gardoš.

“Ističem čak i da je prema lokalnom Zakonu o strancima propisano da osobe označene kao ilegalni migranti moraju biti zbrinuti. Nepropisan je njihov boravak u Beogradu bez pristupa resursima važnim za puko preživljavanje. Oni moraju biti zbrinuti, iako ne žele da traže azil”, podvlači Gardoš.

Istraživač organizacije Amnesti internešenl upozorio je i sa kojim se sve rizicima izbegli sa Bliskog istoka suočavaju boraveći bez ikakve pomoći na otvorenom po velikoj hladnoći.

“Hipotermija, bolesti respiratornog sistema. Sve to odlično su dokumetovale kolege iz organizacije ‘Lekari bez granica’. To je ono što pogađa najmarginalizovanije grupe u društvu, ali nije nerešivo. Srpske vlasti treba da istupe i obezbede najosnovnije, kako ovi ljudi ne bi preminuli od smrzavanja”, upozorava Gardoš.

On dodaje da trećinu izbeglica i migranata koje trenutno žive na beogradskim ulicama, prema podacima UNHCR-a, čine deca.

“Umesto toga trebalo bi da ih zbrinu socijalne ustanove zadužene za to. Deci sa kojom smo razgovarali nikada nije prišao niti jedan zvaničnik, jasno se identifikovao i ponudio potrebnu pomoć. Ta deca su očigledno izložena raznim rizicima prvenstveno od odraslih ljudi. Najmanje petoro ili šestoro sa kojima smo razgovarali u napuštenim skladištima sa sobom nisu imala nikakvog novca. Ili su opljačkana, ili im je na neki drugi način, oduzet novac. Nemaju nikakav način za izlaz iz ove situacije. Potpuno je neprihvatljivo da budu zaglavljeni u skladištima i preživljavaju u istim uslovima kao i odrasli”, ističe Todor Gardoš predstavnik Amnesti internešenela u Londonu zadužen za Evropsku uniju i Balkan.

 

 

Izvor: Slobodna Evropa (Milan Nešić)

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.