ANA LALIĆ DOBITNICA NAGRADE ZA SLOBODU GOVORA DW

ANA LALIĆ DOBITNICA NAGRADE ZA SLOBODU GOVORA DW

Izvor: Autonomija.info

Objavio: Magločistač

03.05.2020

Kategorija: Vesti

Ana Lalić, novinarka portala nova.rs, jedna je od lauerata Nagrade za slobodu govora koju dodeljuje DW. I ostali dobitnici nagrađeni su za izveštavanje tokom pandemije koje su vlasti raznih zemalja pokušale da spreče.

Vreme pandemije i vanrednog stanja je često loše vreme za slobodu govora. Zato je DW ove godine kao laureate tradicionalne Nagrade za slobodu govora (Freedom of Speech Award) odabrao 17 novinarki i novinara sa četiri kontinenta koji su, suočeni sa represijom, izveštavali u javnom interesu.

„Svaki građanin ima pravo na činjenicama potkrepljene informacije. Svaka forma cenzure može da košta života! Pokušaji da se kriminalizuje izveštavanje o aktuelnoj situaciji jasno povređuje slobodu mišljenja“, rekao je generalni direktor DW Peter Limburg, obrazlažući nagradu.

Među laureatima je i Ana Lalić, novinarka portala nova.rs, koja je početkom aprila provela noć u pritvoru osumnjičena za „uznemiravanje javnosti i širenje panike“ jer je izveštavala o očajnim uslovima u Kliničko-bolničkom centru Vojvodine. Pre nekoliko dana je Tužilaštvo konačno obustavilo postupak zbog nedostatka dokaza.

U petak (1. maj) je Lalić je zatekla svoj automobil sa gumom koja je probušena oštrim metalnim predmetom. Policija je obavila uviđaj.

„Ne želim da se osećam uplašeno, da me uvuku u paranoju i da se okrećem po ulici. Sada nažalost imam obezbeđenje koje mi je dodelila moja kompanija. Jesam u nekoj vrsti grča“, kaže Ana Lalić za DW. „Uglavnom mi ljudi na ulici daju podršku, ali uvek mi poneko kaže da sam izdajica i već šta mi sve treba raditi. Neprijatno je. Ali neću prestati da radim svoj posao na način na koji ga radim, naprotiv, odlučnija sam.“

Ona veruje da konstantna kampanja kojoj je izložena i poslednji incident sa automobilom više pokazuju paniku vlasti i koliko joj smeta istina. O nagradi koju joj je dodelio DW kaže:

„Verujem da sam i iz pritvora bila oslobođena isključivo zbog kolegijalnosti i solidarnosti, ne samo u Srbiji već u celoj Evropi. Takva podrška je svojevrstan štit. Daje mi uverenje da ovaj posao ima smisla, da istina na kraju mora da izbije na videlo koliko god je pritvarali.“

„Nadam se da je vlast naučila lekciju, da nijedan novinar više neće biti uhapšen u Srbiji samo zato što radi svoj posao jer smo im pokazali da to nećemo dozvoliti“, dodala je Ana Lalić.

Od Venecuele do Kine

Na meti hapšenja i pretnji su tokom pandemije bili i ostali dobitnici nagrade DW: Blaž Zgaga (Slovenija), Sergej Sažuk (Belorusija), Jelena Mišina (Rusija), Darvinson Rohas (Venecuela), Mohamad Mosed (Iran), Betifik Ngumbvanda (Zimbabve), David Musisi Karjankolo (Uganda), Nurčan Bajsal i Ismet Džigit (Turska), Fares Sajedž (Jordan), Sidhart Varadarahan (Indija), Sovan Riti (Kambodža), Marija Viktorija Beltran (Filipini), Čen Kiši, Li Žehua i Fang Bin (Kina).

„Ističemo sve naše koleginice i kolege koji u ovim teškim vremenima nasilno bivaju sprečeni da rade svoj posao“, naglasio je Peter Limburg, direktor DW. „DW zahteva da svi novinari širom sveta, koji su uhapšeni zbog izveštavanja o korona-krizi, budu odmah pušteni na slobodu.“

Freedom of Speech Award se dodeljuje do 2015. inicijativama ili osobama koje se na izuzetan način zalažu za ljudska prava i slobodu mišljenja. Neki od dosadašnjih laureata su saudijski bloger Raif Badavi, Asocijacija izveštača iz Bele kuće i meksička novinarka i autorka Anabel Hernandez.

Dodela nagrada je obično bila vrhunac velikog Global Media Foruma koji se održava u Bonu. Međutim, zbog pandemije konferencija će se ove godine održati virtuelno.

 

Izvor: DW

Podelite sa prijateljima:

Leave a Reply

Vaša email adresa neće biti objavljenja. Obavezna polja su markirana *

Upišite tekst *

Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.