Srbija je zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija, navodi se u danas objavljenom izveštaju Reportera bez granica u kojem je Srbija na nepromenjenom 93. mestu po slobodi medija.
“Vlada je iskoristila krizu korona virusa za donošenje drakonskog zakona, koji je kasnije ukinut, a na osnovu kojeg je novinarka Ana Lalić u aprilu 2020. zadržana tokom noći u zatvoru nakon hapšenja u svom stanu zbog izveštaja o lokalnoj bolnici”, podsećaju iz RSF.
Tokom antivladinih demonstracija, novinari su bili žrtve nasilja kako od strane demonstranata, tako i od strane policije, koja je proizvoljno hapsila, navodi se u izveštaju i dodaje da su vlasti u brojnim slučajevima brzo identifikovale odgovorne za zločine nasilja nad novinarima, ali je bilo mnogo manje verovatno da će uspešno sprovesti postupke.
RSF takođe podsećaju da je ukinuta presuda za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine i da je taj slučaj vraćen na ponovno suđenje, ali i napominju da je početkom 2021. zabeležen značajan napredak u borbi protiv nekažnjivosti kada su izrečene presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. godine.
Međutim, najpoznatiji uzbunjivač u Srbiji, Aleksandar Obradović, kako se ističe, i dalje je predmet gonjenja i pored nedostatka dokaza.
Nezavisni mediji, od kojih su mnogi od njih lokalni mediji, nastavljaju da pokrivaju opasne teme poput političke korupcije i organizovanog kriminala iako su oslabljeni krizom korona virusa i ne dobijaju novac od države, već on odlazi provladinim medijima.
Prema listi RSF, Kosovo je na 78. mestu po slobodi medija, Crna Gora na 104, Severna Makedonija na 90, Albanija na 83, Hrvatska je na 56. mestu, a Slovenija na 36. mestu.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.