Subotičanin na porodiljskom: “Sve ću učiniti za svoju ćerku, uprkos nipodaštavanju i osudi društva”

Da li je u našem društvu sramota biti otac na porodiljskom, i da li su ti „super očevi“ manje muškarci nego oni koji od svojih žena nisu preuzeli ovu veoma važnu i odgovornu životnu ulogu?

Da li su zbog ovakvih odluka ovakvi parovi na stubu srama izloženi čudnim, neodobravajućim pogledima osude, pokušali smo da saznamo od jednog Subotičanina koji je na sebe preuzeo ulogu „majke“ i koji je umesto svoje žene osam meseci bio na porodiljskom odsustvu.

„Svaki trenutak ću zauvek da zatvorim u svom srcu, jer je bio poseban osećaj odgajati ćerku. Mi, očevi nećemo mnogo o tome govoriti, jer nas srpsko društvo gleda sa žaljenjem, a naše žene nipodaštavaju, kao da u očima muškaraca mi nismo pravi muškarci, a naše žene u očima drugih majki nisu majke“, rekao je za Danas Subotičanin, otac jedne male devojčice, koji je upravo zbog ovakvog stava sredine u kojoj živi želeo da ostane anoniman.

On je istakao da su očevi u ovakvim situacijama i više od očeva jer nisu samo „napravili“ to dete, nego su ga i odgajali i brinuli o njemu.

„Hranili, menjali pelene, uspavljivali, šetali, tešili, i upišite slobodno sve što vam još padne na pamet… Kod nas sam ja ove uloge preuzeo i to sam rado učinio za svoju ćerku – sve za nju“, naveo je ovaj brižni tata.

Kako kaže, sve ono što je video i doživeo za ovih osam meseci i ono što još uvek oseća svaki dan, je nešto što će, preuzimajući ulogu „majke“, nositi ceo život.

„Da se vrlo kritički izrazim, Srbija nije patrijarhalno društvo, Srbija je šovinističko društvo, i to se lako širi i na nas, ukoliko to dozvolite. Za to su krivi muškarci, ali i žene! Uloge u porodici su tako gotovo zabetonirane“, smatra on.

Prema njegovim rečima, za njega je to bila cena da ima svoje dete.

„Znate, postoje žene koje mogu da zamisle svoj život bez deteta. Pa, ona je jedna od njih. Nije reč o tome da ona to nije želela, jer smo nakon dogovora odlučili da ipak pokušamo“, priča otac.

Međutim, dodaje da je od prvog trenutka kada ih doveo kući iz bolnice, devojčica bila njegova odgovornost, iz više razloga.

„Delom i zbog toga što je rođena carskim rezom i majka je na početku nije mogla ni izvaditi iz krevetića. Ona jako voli svoju ćerku, sve radi za nju, a njoj ništa ne nedostaje, ali je većina ovih svakodnevnih zadataka na meni. Možda kod nas to nije ta prirodna podela poslova – ali nije mi žao“, zaključuje ovaj super tata.