Foto: NJ/Magločistač
Protestna vožnja subotičkih poljoprivrednika započela je u 11.30 časova kada je 30 traktora krenulo od gradskog hipodroma, Somborskim putem, do centra grada i Gradske kuće, gde su se parkirali u Štrosmajerovoj ulici. Kolona traktora je na kratko usporila saobraćaj.
Predsednik Udurženja poljoprivrednih proizvođača Subotice, Miroslav Matković, izjavio je danas medijima da ne idu kući dok njihovi zahtevi ne budu prihvaćeni.
“Ovo je problem svih nas. Mi zaslužujemo i možemo da živimo bolje. Svi smo u problemu, i ovde smo zbog opstanka Srbije i srpskog seljaka”, poručio je on.
Na protestu su se okupili poljoprivrednici iz Male Bosne, Ljutova, Verušića, Žednika, Tavankuta, Đurđina, a očekuje se i dolazak traktora sa Šupljaka i Kelebije.
Matković je najavio da će paori da ostanu u centru grada do četvrtka ako premijerka do tada ne prihvati njihove zahteve.
“Mi smo spremni da u petak traktorima krenemo u Beograd sa poljoprivrednicima iz ostalih udruženja da ih na taj način podržimo”, kazao je Matković.
On je podsetio da je premijerka Srbije, Ana Brnabić, u ponedeljak, 15. maja, na sastanku poljoprivrednika i predstavnika Vlade, posle sat i po vremena napustila sastanak.
“Uopšte nisu bili ljubazni prema nama. Ponašali su se kao da naš problem nije i njihov problem. Od naših osam zahteva prihvatili su samo jedan, za prelemane, gde su dali 300 dinara po kilogramu. Svi ostali zahtevi su bili odbijeni”, naveo je Matković.
Kako je rekao, u Vladi Srbije je rečeno da u ovom trenutku ne mogu da učine ništa, ali mogu od sledeće godine – “da se strpimo”.
“Dakle, sve može 2024. godine, ali sada, u ovom trenutku, ne može ništa”, dodao je.
Stočar Marko Peić Tukuljac je istakao da država mora da osigura proizvođače mleka, da se obezbedi cena od 78 dinara sa PDV-om, i da se ispod toga ne ide.
“Mi mleko trenutno prodajemo za nekih 60 dinara sa PDV-om. Mala smo farma sa oko 30 muznih krava. Imamo volju da povećamo farmu, ali ovako ne, jer nam se smanjuje fond, a utiču na nas i otkupljivači goveda”, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, ovaj problem postoji već godinama i ne rešava se.
“Nismo ništa zaradili, osim što smo skupo proizveli lošu hranu”, poručio je Peić Tukuljac.
Ne samo da je poljoprivreda prevarena, prevaren je i narod koji kupuju hleb, kifle i ostalo, nadovezuje se Vinko Stantić, iz Male Bosne.
“Prošle godine je cena žita bila 36 dinara, a država ga prodavala za 40, a ove godine je 20 dinara dok je vekna hleba 95 dinara, a kifla 50 dinara”, upozorio je Stantić, dodajući da je se i mleko uvozi dok se domaća proizvodnja guši.
“Ako imaš proizvodnju, ideš u gubitke, a ako je pala cena kukuruza, žita, ječma, zašto cena koncentrata nije niža? Ko tu koga dere i maže…”, upitao je Vinko Stantić.
Podsećamo, u zahtevu upućenom Vladi Srbije, poljoprivrednici traže formiranje zaštićene otkupne cene mleka u iznosu od 78 dinara po litri bez poreza, premiju za mleko u iznosu od 20 dinara za litar, zatim subvencije u visini od 35.000 dinara po hektaru uz ukidanje ograničenja na 20 hektara.
Oni zahtevaju i da referentna cena ratarskih kultura treba da bude izjednačena sa robnim berzama u Budimpešti i Parizu, zatim traže regulisanje uvoza mleka i mlečnih proizvoda, kao i da cena dizel goriva za sve obradive površine bez akciza sa porezom bude 100 lirata po hektaru za ratarske kulture i 300 litara za povrtarske.
Poljoprivrednici zahtevaju i regres za mlečne krave u iznosu od 40.000 dinara po grlu, kao i ukidanje naknade za odvodnjavanje.
Među potpisnicima zahteva nalaze se Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije iz Inđije, Udruženje proizvođača mleka “Naše mleko” iz Šapca, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, zatim Udruženje poljoprivrednih proizvođača “Stig” Grada Požarevca, Udruženje za spas i opstanak stočara zapadne Srbije “Gornje Nedeljice”, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, kao i Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja “Adrani”.
Komentari odražavaju stavove njihovih autora, ne nužno i stavove redakcije portala Magločistač. Na našem sajtu biće objavljeni svi pristigli komentari, osim komentara koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede ili nisu u vezi sa temom članka koji se komentariše. Govor mržnje je definisan Zakonom o javnom informisanju i medijima, koji u članu 75. kaže: „Idejama, mišljenjem, odnosno informacijama, koje se objavljuju u medijima ne sme se podsticati diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, polu, zbog njihove seksualne opredeljenosti ili drugog ličnog svojstva, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo”. Pre nego što budu objavljeni, komentari moraju biti odobreni od strane naših moderatora, pa vas molimo za malo strpljenja.