U Srbiji će 7. decembra početi isplata po 20 evra dodatne novčane pomoći od države.
Ovaj paket pomoći primiće ukupno više od 5.800.000 stanovnika Srbije, rekao je Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, u televizijskom obraćanju i dodao da bi do 9. decembra svi trebalo da je dobiju.
Oni koji su se u maju prijavili za novčanu pomoć u iznosu od dva puta po 30 evra, kao i korisnici penzija, primaoci novčane socijalne pomoći i lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, nisu morali da se prijavljuju.
Njima će pomoć automatski biti uplaćena.
Prethodni paket državne pomoći od po 30 evra svim punoletnim državljanima isplaćen je u periodu od 1. do 3. novembra.
Ukupno, reč je o više od 5,7 miliona građana, od čega 1,6 miliona penzionera.
Država je i u maju isplatila paket od 30 evra pomoći svim punoletnim građanima.
Ta glavolomka dodatno je usložnjena početkom avgusta kada je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će svi penzioneri „u februaru, najkasnije martu", dobiti „poklon države" od po 20.000 dinara.
Početkom oktobra, Vučić je na Instagram profilu još jednom objavio da će penzionerima početkom 2022. godine biti isplaćeno 20.000 dinara, a da će „do 2025. prosečna penzija biti 440 evra".
U jednoj od najava pominjao je i dodatnih 20 evra svim punoletnim građanima „pre Svetog Nikole", pravoslavnog praznika 19. decembra, što je Vlada usvojila na sednici 16. septembra.
„Oni koji su se već prijavili za 30+30 evra nije potrebno da se dodatno prijavljuju za tih 20 evra.
„Za one koji se nisu prijavili ili koji su u međuvremenu postali punoletni moći će da se prijave od 15. novembra do kraja novembra", rekao je ministar finansija Siniša Mali.
Kada se na sve to doda 100 evra svima koji su se za njih prijavili, pa 30+30 evra svima, 60 evra nezaposlenima, kao i sve druge najavljene pomoći, jednačina o zdravom finansijskom sistemu dobija mnogo nepoznatih.
Iz Fiskalnog saveta za BBC na srpskom kažu da će detaljne analize novih mera finansijske pomoći građanima uraditi kada budu analizirali budžet za sledeću godinu.
Ipak, nedavno su kritikovali način na koji država isplaćuje novčanu pomoć građanima.
„Za finansiranje jednokratnih novčanih isplata stanovništvu u 2020. i 2021. neophodno je veoma veliko zaduživanje zemlje od preko milijardu evra", naveli su.
Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da bi česti „pokloni države" lako mogli da ugroze javne finansije.
„Ova vlast vraća kredite prethodne, ali će, nažalost, neke buduće vlasti, ko god bio u njima, morati da vraćaju dugove ove vlasti.
A to zapravo ne vraća vlast, nego građani", kaže Savić.
Veliku pažnju izazvala je Vučićeva najava da će penzioneri početkom sledeće godine dobiti po 20.000 dinara.
Za više od 35 odsto penzionera, taj iznos je veći od mesečnih primanja, dok oko 42,3 odsto ima penziju između od 20.000 do 40.000 dinara.
Prosečna penzija u maju 2021 je bila 29.391 dinara, prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
U narednih nekoliko meseci biće nekoliko isplata novca:
Prema ranijoj objavi ministra finansija na Instagramu, penzioneri će do kraja godine od države dobiti ukupno još 100 evra, a ostali punoletni po 50 evra.
Penzioneri će 22. septembra dobiti po 50 evra, zatim u novembru po 30 evra, a potom još 20 evra u decembru.
Ostali punoletni će u novembru dobiti 30 evra za koje su se prijavljivali u maju, a potom i 20 evra u decembru.
Ekonomista Savić upozorava da bi posledice izdašnih davanja novca mogle da budu velike.
Kako kaže, sličnih stvari je bilo i ne tako davnoj prošlosti.
„Ne treba biti mnogo pametan, samo se vratiti deceniju unazad", kaže.
Na primer, ističe, 2009. godine došlo je do velikog povećanja penzija – za 45 odsto – i to baš zbog izbora.
Tada su, posle „istorijskog pomirenja" vladu formirale Demokratska stranka i koalicija oko Socijalističke partije Srbije.
„Da bi se vlada formirala povećane su penzije – (Jovan) Krkobabić i njegova Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) su to izdejstvovali – što je dobrim delom dovelo do krize javnih finansija, pa kasnije i teških mera štednje", kaže Savić.
Zbog toga bi, smatra, vlast trebalo da bude opreznija.
Novčanih pomoći je bilo i u mesecima iza nas
U Srbiji je, prema zvaničnim podacima, do 5. juna dato ukupno dato 4.770.589 doza vakcina protiv korona virusa – jednu dozu vakcine primilo je 2.599.345 ljudi, a revakcinisano je 2.171.244.
Iz Fiskalnog saveta su ranije naveli da je Srbija finansijska sredstva za pomoć morala da obezbedi zaduživanjem na međunarodnom tržištu.
To će, kako navode, morati da otplaćuju svi poreski obveznici u godinama koje dolaze.
Savet je više puta predlagao da pomoć države bude usmerena samo ka preduzećima i stanovništvu koji su najviše pogođeni krizom.
Mali je. međutim, izjavio da je Vlada Srbije „očigledno opet pogodila ovom merom (isplata 60 evra)" jer se, kaže, ne bi toliko ljudi prijavilo da im ne treba novac.
Krajem maja, počela je i isplata pomoći građanima srpske nacionalnosti na Kosovu, za koju nije bila potrebna prijava.
„Deca do 18 godina i ostali dobijaju 100 evra, a nezaposleni 200 evra", izjavila je savetnica ministra finansija Ana Jović za televiziju Prva.
Na tu pomoć je utrošeno 1,5 milijardi dinara, podaci su Ministarstva finansija.
Stevan Rajn ima 81 godinu i živi u Zemunu.
Vest da će za koji mesec dobiti 20.000 dinara nije ga mnogo iznenadila.
„Pare su uvek dobrodošle, ali očigledno je da ih daju pred glasanje", kaže Rajn.
Očekuje se da će predsednički, parlamentarni i beogradski izbori biti održani na proleće 2022. godine.
I ekonomista Ljubodrag Savić vidi izbore kao razlog za novu finansijsku pomoć.
„Sledeća godina je izborna i svaka vlast je to radila, nije ovo ništa ni novo, ni neočekivano", smatra on.
Kako kaže, pandemija korona virusa potpuno je poremetila ceo svet, pa i finansije.
Zbog toga su mnogi ugroženi i finansijska pomoć je „legitimna", objašnjava.
Penzioneri su od 2014. do 2018. „podneli najveću muku", kada su im smanjene penzije, zbog čega su „najranjivija kategorija" i „ima pravde uraditi nešto za njih", smatra Savić.
„Naravno, potpuno je legitimno pitanje od kojih para se sada daje novac", ističe.
Državni zvaničnici negiraju da pomoć ima veze sa politikom i izborima, a nove uplate objašnjavaju dobrim stanjem u državnoj kasi.
„Koji su izbori bili u januaru ove godine kada smo povećali plate, penzije i minimalnu zaradu?
„Kada god nađemo realan prostor u budžetu, mi pomažemo onima kojima je najpotrebnije", rekao je ministar finansija Mali.
Tekst je ažuriran .1 oktobra najavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića o isplati pomoći penzionerima početkom 2022. godine i najavom o prosečnoj penziji do 2025.
Pogledajte video o ceni nekretnina u Srbiji
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
